Vina

Uparite vina i hranu

Korpa-deli-vina-uparivanje-1

Ukus je najsubjektivniji od svih čula

Ono što jednoj osobi odgovara ne mora da bude izbor nekog drugog, jer se njihovo poimanje lepog, ukusnog, pitkog, dovoljno slatkog ili slanog razlikuje. Sa druge strane ne postoje dve osobe koje će isto oceniti jelo i na identičan način identifikovati arome, ukuse, mirise i druge doživljaje.

Vino će doprineti punom uživanju kada se uz svako jelo sa puno pažnje i umeća odabere odgovarajuće. Ovo je sigurno i najveći izazov, koji zahteva veliko iskustvo u cilju ispravnog izbora odgovarajućeg vina uz ponuđenu hranu. Treba imati na umu da je zadatak vina da uzvisi gastronomski doživljaj. Ono nikako ne sme svojim karakteristikama da u potpunosti prekrije ukus hrane, a ni hrana ne sme da učini vino neprimetnim.

Uparivanje zasnovano na sličnostima ima za cilj da pojača ukus hrane, dok ono zasnovano na suprotnostima ima za cilj da očisti nepce i pripremi ga za novi zalogaj, koji bi trebalo da bude potpuno svež i istakne ukuse hrane.

Uparivanje na osnovu karakteristika vina

Vina sa izraženim kiselinama

Vina sa izraženim kiselinama se uparuju sa hranom koja ima kiselost (obrok salate sa aćetom, pasta sa paradajz sosom i dr.), hranom koja je masna da kiseline preseku mast (svinjski vrat sa grila, pašteta od dimljenog lososa i dr.) i slana poput pršuta, kavijara itd.

Vina sa taninima

Upariti vina sa taninima sa hranom koja ima dozu gorčine poput plavog patlidžana ili nekih orašastih plodova i masnijom hranom poput nekog odreska.

Barikirana vina

Vina iz barika treba upariti sa grilovanim mesom, kremastim jelima (barikirani šardone sa jastogom u krem sosu ili sa ćuretinom u bri sosu npr.).

Slatka vina

Slađa vina upariti sa jelima koja imaju elemente slasti u sadržaju poput ribe u mango salsi, ćurećih medaljona na pireu od cvekle ili šargarepe, salatama koje imaju dresing na bazi meda itd. Upariti slađa vina sa jelima koja su začinjena, recimo karage piletina u terjaki sosu ili sa jelima prelivenim pikantnim sosovima, kao I plavim sirevima, pršutom itd.

Uparivanje na osnovu ukusa hrane

Slatka hrana

Predlog je upariti kisela jela sa slatkim elementima sa vinima koja imaju zaostalog šećera (npr. tamjanika). Slatka jela treba upariti i sa vinima koja imaju istu ili veću dozu slasti.

Gorka hrana

Hranu koja ima dozu gorčine treba upariti sa voćnim aromatičnim vinima (npr. roze od muskat hamburga).

Kisela hrana

Kiselu hranu treba upariti sa vinima koja imaju izražene kiseline i suva su. Šabli može da bude rešenje, pino griđo, albarinjo, graševina  itd. Kisela hrana naglašava voćni karakter vina.

Slana hrana

Slana hrana se slaže sa vinima koja imaju zaostalog šećera, vinima koja imaju izražene kiseline i sa penušavim vinima.

Uparivanje u raznim prilikama

Bogatstvo ukusa

Hranu bogatog ukusa upariti sa jednako ili bogatijim vinom (obično iz toplijih krajeva), a masnu hranu upariti sa vinima koja imaju izražene kiseline.

Jačina hrane

Jela sa nežnom teksturom upariti sa laganim vinom,  začinjena pikantna jela sa vinima koja imaju dozu slasti.

Težina hrane

Lagana hrana se uparuje sa laganim vinima koja imaju manje alkohola i šećera, slabiji intenzitet ukusa, kraći aftertaste. Teža, masnija i na ukusu kompleksnija hrana se uparuje sa vinima punog tela, bogatijim vinima koja imaju puno tanina, izražene arome, dosta alkohola, koja su bila u bariku i dr.

Posebnost hrane

Vrhunske specijalitete uparujemo sa vrhunskim odabranim vinima.

Voćnost hrane

Hranu koja ima voćne ukuse upariti sa vinima koja imaju voćni karakter.

Povezani tekstovi