SRPSKE RAKIJE – TRADICIJA PRAVLJENJA
Kada je počela tradicija pravljenja rakije kod srba ne zna se pouzdano. Pretpostavka je da je to bilo u vreme kada su stigli iz prapostojbine, iza Karpata, još kao Stari Sloveni. Tamo su naučili da proizvode medovinu, a ovde su zatekli vinograde i šljivike koje su zasadili Stari Grci i Rimljani, a Vizantinci nastavili da neguju.
Po predanju, u to doba rakija se u Srbiji pekla u kazanima od pečene gline. Od gline je bio i poklopac iz koga su se opojne alkoholno-vodene pare izvodile kroz drvenu cev, bez hlađenja uz puno gubitaka. Ako se zna da su procesu pečenja obavezno prisustvovali objektivni posmatrači, vrlo aktivno učestvujući u beskonačnoj degustaciji, jasno je da gotovo ništa od rakije nije preticalo za čuvanje. Ispečena rakija, bi odmah bila popijena.
KAZANI – VESELE MAŠINE
Do značajnijeg pomaka u proizvodnji rakije dolazi sa prenošenjem tehničkih i tehnoloških saznanja sa Zapada, posebno iz Austrougarske i Francuske. Seoski aparati ostaju jednostavne konstrukcije, ali sa tehničkim poboljšanjima za brži i udobniji rad. Najčešće je u kraju bilo nekoliko mobilnih kazana, na kolicima, koji su prenošeni od domaćina do domaćina. Sa kazanom se selila i ekipa posmatrača, a samo pečenje rakije predstavljalo je poseban ritual.
Od početka jeseni, pa do duboko u zimu, narod se okupljao oko kazana. Zbog buke, smeha i veselja koji su pratili destilaciju, sami kazani nazvani su „veselim mašinama“. Pričalo se o svakodnevnom životu, dogodovštinama, nedaćama, prepričavale su se anegdote, prenošena iskustva. Stvarana je tradicija.
Svaki kraj imao je specifičnu, prepoznatljivu rakiju, „najbolju na svetu“. Rakija se pekla od šljive ranke, madžarke i trnovače, belošljive i dženarike. Destilati su čuvani u hrastovoj, dudovoj ili bagremovoj buradi. Lozu su pekli od mirisnijeg grožđa, a poseban specijalitet bila je dudovača.
U kojim prilikama se pije srpska domaća rakija?
- Srpske rakije se, tradicionalno, piju kao aperitiv, neposredno pre samog obroka, jedna ili dve – zbog pretpostavke da je organizmu neophodna priprema za glavno jelo.
- Rakija se pije i uz meze – to je posebna srpska tradicija u kojoj se veći deo dana provodi uz rakiju i laganu hranu.
- Tokom obroka – slaganje hrane i rakije.
- Rakija kao dižestiv, nakon obroka, uz kafu ili desert, obično je to rakija dugo odležala, sazrela u hrastovom buretu, stara šljivovica, kao pandan konjaku.
- U današnje vreme, voćne rakije su sastavni deo mnogih koktela, spravljane su za savremenog konzumenta.
I poslednje, ali ne manje bitno, rakija se u našem narodu koristi i kao lek. Srbi se kunu u kuvanu rakiju kao u lek protiv gripa, lek za bolju cirkulaciju, ali i za opuštanje.
